[Kde-i18n-sr] Kde-i18n-sr Digest, Vol 23, Issue 4

[Часлав Илић]

> [: Filip Miletić :]
> Све то стоји. Али није тако страшно ако се гледа преко веба, јер су у
> браузеру ствари обично прегледније.

Ако причамо о прегледу разлика, онда не видим како ми веб прегледач може
посебно помоћи у томе (напрема локалним програмима, нпр. К-поређењу, које
већ користим). Разлика ПО датотеке на нивоу редова мени више напросто није
прихватљива. Паметније разлике су минимални услов за потенцијалну алатку за
преглед превода, па онда можемо да оцењујемо даље могућности.

> Идеја апспота је да аутор направи дифф (постоје програми који помажу),
> затим га пошаље на апспот и добије коментаре, и тек када исправи све,
> пошаље где треба.

То је идеја која фино звучи у начелу (видим ничу такви сајтови на све
стране), али мислим да је много мање корисна за превод него за код.

За разлику од кода, у преводу нема много шта да се коментарише. Поред
основних језичких ствари, треба да се поштује терминологија и стил превода,
правилно уочи контекст, и то је то. Зато мислим да је код превода асинхроно
прегледање много делотворније: преводилац ради својим темпом, прегледач
својим, без чекања један на другога. Прегледач притом обавештава преводиоца
о свакој системској грешки коју овај чини, али насумичне грешке тихо
поправља, јер би разглабање о њима било губљење времена.

Даље, веб систем прегледа типа закрпа-коментар-коментар-...-предаја имао би
највише смисла за људе са стране (који нису стални преводиоци, немају
приступ ризници) када шаљу закрпе. Колико могу да запазим по листама КДЕ-а
које пратим, овакви системи се управо уводе да би се побољшало праћење и
обрада закрпа. Е сад, колико сам за последњих година добио закрпа са стране
за ПО датотеку? Ниједну. Корисници који су ту и тамо пријављивали грешке, то
су чинили стандардним каналима комуникације; неко би чак направио и снимак
екрана (за сваку похвалу), али закрпа — никада.

> Све је то супер, али алат ког користиш само ти није баш много користан.

Тачно. Зато ћу у, кхм, скорије време гледати нешто да напишем на ту тему.

> [приступ писању у ризницу] није потребан ако имаш нешто где дифове можеш
> да чуваш пре него што их пошаљеш надлежнима. Као што рецимо ради гит.
> Модел рада око гита је доста хуманији и делује ми да је штета да се та
> хуманост не користи.

То би важило када би Гит, или било који други СУВ, умео да прави ваљане
разлике ПО датотеке. С разликама на нивоу редова, оно што је на нивоу порука
сасвим применљива закрпа, већ при првом стапању вероватно ће постати
неприменљива на нивоу редова.

Ево баш Зоранов пример, као да сам га поручио :) Није било ниједног логичког
разлога да добије сукоб, јер тај каталог на коме ради уопште није превођен.

Што се хуманости тиче, тренутно замишљам да направим скриптицу-омотач за Гит
и Субверзију којом би се макар избегавали непотребни сукоби при ажурирању, и
можда још понешто.

> Алтернатива је да отворимо ризницу за преводе на гиту, па да скроз
> заобиђемо тај проблем.
>
> С обзиром на број активних преводилаца, нисам сигуран да баш вреди то
> радити, али увек постоји могућност да се уради.

Тако сам нешто и ја размишљао, и кад бих од нуле почињао тако бих и кренуо
(неки тимови управо раде са спољашњим ризницама, па синхронизују са
централном). Међутим, како већ постоји уходано решење, и још ако хоће да
отворе налоге како сам проценио, напросто не видим оправдања да уложим време
у организовање засебне ризнице.
-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: application/pgp-signature
Size: 189 bytes
Desc: није доступно
Url : http://mail.kde.org/pipermail/kde-i18n-sr/attachments/20090806/2836a39b/attachment-0001.sig