[Kde-i18n-sr] Samopokreni samootvoreno ili samopreskoci samokopirano

[Часлав Илић]

> [: Слободан Симић :]
> Не могу да комуницирам са неким ако ни он а ни ја не користимо или још
> горе не знамо шта дата реч значи. Шта ће ми преведено графичко окружење
> ако морам да одем на појмовник да видим шта значи српска реч у српском
> преводу. Превод није ефикасан ако у тренутку читања поруке са екрана ја не
> знам тачно шта то и то значи [...] Превод на првом месту треба да буде
> разумљив и недвосмислен.

Мајку му, то значи да нам се баш око овог кључног питања мишљења
„дијаметрално разилазе“ :)

Сматрам да превод какав би ти желео напросто није могућ. Без потребе за
теоретисањем, већ на основу чистог запажања да ни енглески извор није такав,
и ниједна техничка област код нас није таква. Као и на основу тога што
енглеске изразе упијамо као смукови, а да нам значе још мање него матерњим
говорницима. Ма, практично ништа нам не значе — ако енглеском говорника /
firewall/ на нешто и подсећа полусвесно или подсвесно, нашег на ама баш
ништа, па се ипак користи све у шест. Исто тако тачно ништа не значе ни
‘драјвер’, ‘виџет’, ‘ресетовати’...

Па на основу тога, сматрам да се српски рачунарски речник мора научити,
једнако као и енглески. Али, зато, када се једном научи, да мора да буде
једнако употребљив као енглески (као што је то и у другим гранама технике).
Те да стога превод правимо тако да никако не нарушимо „асимптотску“
употребљивост, а учење израза потмогнемо успостављањем ваљаних аналогија
између рачунарских појмова и аналогних појмова изван рачунарског контекста,
за које већ постоје установљени изрази (за шта нам је најбољи оријентир,
иако не обавезан, енглески сам).

А како ће се изрази научити, повезати с појмовима... Може исто као и што
људи у овом тренутку уче енглеске рачунарске изразе — кликћи и испробавај по
програмима, јури по Интернету, и с временом се израз и појам иза њега
колико-толико разјасни. А може и ефикасније — сви битни појмови укратко
описани на једном, лако приступачном месту, са упућивањем на детаље кога
занима (извор Сверачунарског заправо уз већину појмова садржи везе ка
детаљима, обично ка Википедији, само још нисам извео да се и оне приказују
тамо на сајту КДЕ-а).

> Ако ставим Аутоматско исправљање сви ће знати шта је то... [...]

Додуше, ово изнад се не односи сасвим на тренутну причу око аутоматског/
само-.

Односи се само на енглеске /auto-/ изразе који су заиста установљени
појмови, нпр. /autocompletion/ и /autostart/, који се користе у разним
контекстима и са врло препознатљивим значењем („Има ли тај уређивач
самодопуну кода?“, „Интелисенс је изврсна самодопуна, много боља од
конкуренције“). За њих бих волео да останемо на само-.

Не односи се на /auto-/ изразе који су само тренутно скраћење програмера,
који се не јављају практично нигде другде до на датом месту у сучељу; не бих
се изненадио ни да видим да неки енглески ХИГ саветује против оваквих
скраћивања. Ту већ немам ништа против, свеједно ми је, да се рашири у
„аутоматски“; ове се речи никад и не користе у свакодневној комуникацији,
односно не нарушавају ефикасност (по мојој дефиницији :) речника. Глаголе
сам већ пребацио, а овде би могли спадати и: ‘самододавач’ (само у прикључку
К-освајача за аутоматско додавање маркера), ‘самоцентрирање’ (само у Кејт
као опција колико редова раније треба да крене клизање пре него што би се
курсор прилепио за врх или дно екрана), ‘самосинхронизација’ (опет у Кејт,
да ли да бирач фајлова мења фасциклу како се пребацује између докумената),
итд.

Тако да, шта кажеш на ово: где год нешто није заслужило да буде унос у
појмовнику, идемо са „аутоматски“; где год, међутим, јесте то заслужило,
идемо са „само-“?
-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: application/pgp-signature
Size: 189 bytes
Desc: није доступно
Url : http://mail.kde.org/pipermail/kde-i18n-sr/attachments/20081124/798b2159/attachment.sig