[Kde-i18n-sr] Још агитпропа

[Часлав Илић]

> [: Slobodan Terzić :]
> Hm, malo smo se pogrešno razumeli: ono što se meni na ovim slikama sviđa
> jeste da lokalizacija nije samo vizuelni element sučelja, već ima i svoju
> funkcionalnost. Na gornjim primerima se jasno vidi da korisnik može
> potpuno prirodno da unosi naredbe (a ne samo bira prevedene stavke u
> meniju) na srpskom jeziku [...]

Тачно је да сам те погрешно разумео, али онда морам да кажем потпуно
супротно својој претходној тврдњи: ово што овде наводиш, принципијелно
спроведено, не би била тек „једна од могућности“ у превођењу, него
квалитативно нова етапа локализације. Ако могу да притиснем алт+Ф2 и откуцам
„угаси“, зар не би било једнако логично да могу да откуцам „конзола“, па у
прозору Конзоле који се појави откуцам „угаси“? Затим, да аутоматизујем то,
рецимо:

  #!/бин/шк

  време=$1
  док услов `датум +%Ч.%М` '<' $време; ради
      спавај 1м
  готово
  угаси

сачувам као угаси-после.шк и покренем са

  $ ./угаси-после.шк 02.30

Као што кажеш, локализација је до сада била увек намењена човеку, кориснику,
тј. увек је била излаз рачунара. Улаз рачунару је пак увек био
„универзалан“, што графички (кликтање мишем) што текстуални (на
псеудоенглеском), независан од локалитета. Ако се крене са локализовањем
улаза рачунару, онда је питање докле ићи? До краја, као у горњем примеру?
Негде између? Зашто баш дотле? Како решити мешање језика? Све незгодна
питања.

Свеједно, слажем се да има смисла поменути локализован улаз рачунару као
једну од могућности у превођењу, ако би је заправо заиста било још негде
осим у К-извођачу (алт+Ф2). Има ли још таквих примера? Упити за претрагу
(Непомук, итд.) се не рачунају :)

-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: application/pgp-signature
Size: 198 bytes
Desc: This is a digitally signed message part.
Url : http://mail.kde.org/pipermail/kde-i18n-sr/attachments/20100530/8240bba6/attachment.sig