[Kde-i18n-sr] Amarok

[Terzić Slobodan]

> Друга врста су заслужени надимци, који не одмењују име у смислу да се
>  наводе с презименом. Већ рекох да примере ових који ми први падају на
>  памет радије не бих помињао, али се сетих једног пристојног: Миодраг
>  Петровић Чкаља. Значи, човек је или „Миодраг Петровић“, вероватно га је
>  неко некад звао и „Мића Петровић“, али кад се ословљава надимком, онда
>  обавезно само „Чкаља“.

Khm, ovde mislim da gešiš, jer izuzetkom dokazuješ pravilo. Kad kažemo Čkalja, 
na ovim prostorima se podrazumeva da se radi o Miodragu Petroviću, legendi 
domaćeg filma. Ali ako se radi o nekom drugom čoveku, koga slučajno isto zovu 
Čkalja, morao bi sigurno da dopuniš nadimak prezimenom ili imenom da bi se 
znalo o kome se radi. Isto kao i za onog nepomenutog gde se sigurno ne misli 
na Tita Puentea. Isto tako, kad bi pomenuo Čkalju na engleskom govornom 
području, verovatno bi dobio uzvratno pitanje „Čkalja who?“, na koje bi morao 
preciznije da odgovoriš...
Evo uzmi Jan „Brada“ Monro, koga sigurno ne bi mogao osloviti samo sa „Brada“ 
jer to nije dovoljno unikatno niti precizno određuje da se radi o „Bradi“ 
Monrou.
Shvatam na šta si mislio sa ovim „zasluženi nadimci“, ali si tu isključio 
prevođenje gde  prepoznatljivost i zasluge kod njih nisu iste kao i kod nas.
Moja logika jeste neretko nebulozna, to stoji, ali uvek bi se oslonio na to da 
se radi o nadimku, ne o „nadprezimku“. :)

Mada, u  pravu si, ovo je sve jako malo bitno, ima i pametnijih stari za 
uraditi.
 
> (Само ти гунђај, то дође под образовно-рекреативни програм :)
> 

Jesl li možda primetio da si se do sad uglavnom kajao posle ovakvih izjava? :)
K-zlatobojac samo što nije (na zadnjem pregledu), a tu će tek da bude 
veselja... ;)

Pozdrav,
Githzerai.