[Kde-i18n-sr] Neke nedoumice

[Часлав Илић]

> [: Filip Brcic :]
> Текст који спомињеш [...] је занимљив и он представља пред-предлог за нови
> правопис. Лепо је да неко размишља о томе да би било добро написати и неко
> специфично правило везано за акрониме, али, док то правило не буде
> написано, за акрониме ће важити постојећа правила, а постојећа правила
> кажу да се стране речи транскрибују по изговору.

Не може се Правопис примењивати тако што се све ново гура под капу онога што
већ прописује. Ако је неки случај „очито“ такав да је за њега потребно
посебно правило, онда док тај случај неки нови Правопис не покрије, људима
остаје да се сналазе како знају и умеју. Тако Прћићев предлог није предлог
*против* тренутног Правописа, већ предлог за *допуну* тренутног Правописа.

> [...] Ја нисам нашао ни једну ставку у правопису која би подржала тезу да
> може да се пише МајСКуЛ. Ако ти *нађеш* у правопису било шта што подржава
> такав назив, јави.

Као што рекох, Правопис је исувише матор да би се темељито бавио оваквим
стварима. Међутим, у мом издању Дешићевог школског правописа, стоје овакви
одломци (сва истицања и употреба писама као у оригиналу):

„Скраћенице из страних језика различито се пишу и читају. Неке су
прилагођене нашем језику (/НАТО/ — /North Atlantic Treaty Organization/, /у
НАТО-у/), док код других процес адаптације није завршен (/BBC/ — /British
Broadcasting Corporation/ или /Би-Би-Си/, /из BBC-ја/ или /из Би-Би-Сија/).
[...]“ (из т. 146)

„Неке скраћенице из других језика изговарају се и мењају као наше речи:
/Фифа/, /Фифе/, /Фијат/, /Фијата/ [...] /Унеско/, /Унеска/, /Уницеф/,
/Уницефа/, /Унпрофор/, /Унпрофора/. Скраћеница /ЦИА/ је непроменљива, али
би, због честе промене по падежима, практичније било /Ција/, /Ције/.“ (из
т. 148)

„У називима фабричких модела често се иза словних ознака јављају бројке.
Слова и бројке обично спаја цртица: /М-48/, /М-72/, /М-1/, /М-2/ (оружје и
оруђе), /Ф-4/, /ДЦ-9/ (авиони), /Ми-8/ (хеликоптер). [...]“ (из т. 126)

НАТО и ЦИА, као и ови поименичени акроними, сви су дакле страни; али су и
посебан случај по томе што су сви „изговориви“. Док нисам сигуран да ли се
под неким од ових М-* подразумева страно оружје (постоји амерички тенк М-48
и тенк и пушка М-1), Ф-4 и ДЦ-9 су већ сасвим недвосмислено амерички авиони
и „неизговориве“ скраћенице (Ф од /Fighter/ чита се еф, ДЦ од /Douglas
Commercial/ чита се де-це). Даље, /Ми-8/ је руски хеликоптер, али сасвим је
сигурно да Правопис не инсистира да се при писању латиницом одржи изворна,
ћирилична графија (да инсистира, давно бисмо имали у латиничним књигама
реченице какву наведох у претходној поруци).

Ово је наравно штуро за тако важну тему, нпр. како се критеријум „процес
адаптације није завршен“ односи на разлику ДЦ и BBC, и сасвим недоречено кад
се дође до „тешких“ случајева, оних са словима Q, W, X, Y. Зато морамо да
гледамо како се ради у пракси (где сам чак и у титловима на телевизији видео
БМВ за /BMW/), и предлоге лингвиста, а онај Прћићев је понајдетаљнији
(иначе, његова ужа специјалност је енглески језик).

>> [: Часлав Илић :]
>> Требало би свакако да окачим сређену аргументацију зашто су тренутно
>> [...]
>
> [: Filip Brcic :]
> Волео бих да чујем ту аргументацију. [...]

Доста тога се већ налази у оној нити на листи превода Опенофиса (нпр. порука
http://sr.openoffice.org/servlets/ReadMsg?list=dev&msgNo=87), али свакако
треба то сложити у кохерентно излагање. Само док завршим ово око стила и
упутстава :) (никад нећу стићи у Мајами бич...)

> [...] У сваком случају, оно што сам хтео да кажем је да би требало, шта
> год да се изабере као „превод", у загради да се остави оригинални облик.

Захтев за изворном графијом у загради потиче из „папирног доба“, када су 1)
читаоцу тешко били доступни транскрипциони речници (а и онда често не при
руци и никад на руку), и 2) број страних назива и акронима био врло мали у
односу на целину текста. Први разлог више не важи, односно треба да учинимо
да важи што мање (зато поменух да трапнакрон треба да буде доступан и у
локалу, без обзира на то што је први погодак на Гуглу). Други услов не важи
јер на сваких 100 речи имамо вероватно око 2 транскрипције, па би превод био
накићен ко̑ божићна јелка (а божићна јелка сасвим досади недељу дана пошто
славља прођу :)

> [...] Си шарп, Си плас плас или Це шарп и Це плус плус [...] Такође, у
> многим конструкцијама са Free/Quick/Open/Objective/... бих ја превео ту
> прву реч (Слободни/Брзи/Отворени/Објектни), па ондак направио размак и
> додао жељени наставак (паскал, бејзик, ...) [...]

О начину транскрипције и односу превода и транскрипције свакако треба
попричати од случаја до случаја.

Што се тиче /C#/, сви које сам лично чуо /C/ и /C++/ изговараше це и це-
плус-плус, а и лични рефлекс на /C#/ ми је це-тараба, дакле Ц#. Како,
међутим, од кад се Ц# појавио нисам у средини где би га неко уопште помињао,
немам ништа против да пребацимо у ‘си-шарп’ ако је то далеко најпретежнији
облик — нек' потврди ко зна... (Ту би додуше онда био визуелни несклад: Ц —
Ц++ — си-шарп, али је то мали противтег говорном обичају.)

Што се тиче /Free/Quick/Open/Objective//, при одлучивању да ли превести или
транскрибовати, покушавам да се држим ове водиље: ако име (или део имена)
има значење које јасно и уско указује на намену, каквоћу, или неку другу
важну особину појма, онда превести, иначе транскрибовати (плус још неки
амандманчићи...) Наравно, ова граница је често мутна.

На пример, /free/ (у /FreeBASIC/) ми не делује као да каже нешто битно у
вези програмског језика, односно компилатора (лиценца под којом се издаје
баш и не говори нешто, не о компилатору, него о било ком програму).

/Literate/ (у /Literate Haskell/), с друге стране, повезује дијалект језика
са Кнутовим „писменим програмирањем“, значи итекако говори нешто о главном
својству тог дијалекта („Писмени хаскел обједињује хаскел и начела писменог
програмирања...“)

Код /objective/ (у /Objective-C/) сам већ у недоумици. С једне стране, то
јесте Ц допуњен објектним принципима, али је то на други начин и Ц++; зато
ми ‘објектни-Ц’ делује исувише „посесивно“ :) Хм... можда би било у реду
‘објекатски-Ц’?

(Узгред, није случајно што су имена програмских језика записана малим
словом. Правопис, наравно, не каже изричито „програмски језици се пишу
почетним * словом“, али http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=880.0
)
-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: application/pgp-signature
Size: 197 bytes
Desc: This is a digitally signed message part.
Url : http://mail.kde.org/pipermail/kde-i18n-sr/attachments/20081210/0b9b1581/attachment.sig