<br><br><div class="gmail_quote">2010/4/19 Slobodan Terzić <span dir="ltr"><<a href="mailto:githzerai06@gmail.com" target="_blank">githzerai06@gmail.com</a>></span><br><blockquote class="gmail_quote" style="margin: 0pt 0pt 0pt 0.8ex; border-left: 1px solid rgb(204, 204, 204); padding-left: 1ex;">
Pozdrav,<br>
<div><br>
> Међутим, да не бисмо претерали са стварањим и ствараоцима, овде бих ипак<br>
> ишао на „...генератор...“.<br>
<br>
</div>Nikad neću naučiti. :) Kakobilio, generator mi čak više odgovara, obzirom da<br>
je se najčešće vezuje za automate (mašine), pa može poruka da se skrati u<br>
„autogenerator“, bez gubitka informacija, što je bitno sa estetske strane: baš<br>
preduga poruka remeti raspored elemenata prozora.<br>
<br>
> .... скраћенице ....<br>
<br>
Odlično, hvala.<br>
<div><br>
<br>
> Онда, ако је аутор правилно употребио израз /constraints/, треба га и<br>
> превести као ‘ограничења’; ако није, тј. ако се листа нумера ствара тачно и<br>
> једино на основу задатих услова, онда игнорисати извор и ићи на ‘услови’.<br>
<br>
</div>Što reče Goran, zaista: kada to uslov nije ograničenje? :zbun:<br>
Mislim da ograničenje ima negativnu konotaciju — pre bih upotrebio da opišem<br>
manu, a ne mogućnost. Tačnije, uslov deluje kao osobina koju korisnik sam<br>
određuje (što ovde i jeste slučaj), a ograničenje kao nametnuti uslov na koji<br>
u okviru koga korisnik mora da radi.<br>
„Napravi listu numera približnog trajanja od 70 minuta, u kojoj neće biti<br>
nijedna numera iz žanra hevi metal“ mi deluje kao jasan i precizan uslov.<br>
„Usloviću“ ga zasad, pa ako primetiš da ne valja, podvikni. :)<br>
<div><br>
> У међувремену нисам смислио ништа боље од „Омотације“ :)<br>
<br>
</div>Omot + rotacija = omotacija<br>
Prilično dobro opisuje mogućnost: <a href="http://www.youtube.com/watch?v=LJgYNBXpWGU" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=LJgYNBXpWGU</a><br>
Mada, Goranov predlog „omotčići“ mi deluje manje „usiljeno“, pa bih zamolio<br>
Dalibora ako može dodatno da argumentuje neispravnost tog izraza.<br>
<br>
Iskreno, najrađe bih tu stavio „Izložba omota“, ali je suviše opšte da bi<br>
precizno opisalo tačno ovu mogućnost u tačno ovom programu.<br>
<br>
Pozdrav,<br>
Githz.<br>
<div><div></div><div>_______________________________________________<br>
Превођење КДЕ-а на српски — <a href="mailto:Kde-i18n-sr@kde.org" target="_blank">Kde-i18n-sr@kde.org</a><br>
<a href="https://mail.kde.org/mailman/listinfo/kde-i18n-sr" target="_blank">https://mail.kde.org/mailman/listinfo/kde-i18n-sr</a><br>
</div></div></blockquote></div><br><br clear="all">Губљење сугласника, тако се зове гласовна промјена. „
Када се два иста или слична сугласника нађу један поред другог, они се
стапају у један. Често, овој промени претходи једначење сугласника.
Губљење сугласника се јавља и код сугласничких група које су тешке за
изговор (-стн-, -стк-, -стб-, -ћски). Сигласници Д и Т се губе испред
сливених сугласника Ц, Ч, Ђ и Џ.
<div class="level2">
<p>
Примери: <em>беззуб > безуб, петдесет > педесет, предци >
преци, радостна > радосна, отца > оца, сладоледџија >
сладолеџија</em>
</p>
<p>
Изузеци: - сугласник Ј се удваја у суперлативима придева и прилога који
почињу гласом Ј (<em>најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији</em> - у
неким сложеницама не долази до упрошћавања (<em>ваннаставни,
транссибирски</em>) - правило се не примењује ако би се упрошћавањем
значење учинило нејасним или би било промењено (<em>отцепити, потчинити,
отчепити</em>) - у неким речима страног порекла (<em>спортисткиња,
протестни, телефонисткиња</em>)“<br></p>
</div>Овако је прво сједиште СПЦ Жича а не Житча, вокатив од тетка тече... У РМС нема ни омотчића али ни омочића.<br><br>Поздрав<br>-- <br>Далибор Ђурић<br>